Epilepsija

Epilepsija ili epilptična bolest predstavlja povremene gubitke svesti ili izmenjenog ponašanja praćena brojnim vegetativno-motoričkim simptomima/nekontrolisani grčevi, odsutan pogled, nemogućnost komunikacije, umokravanje ugriz jezika, uznemirenost, nerazgovetno mrmljanje, psihomotornim nemirom i sl.

Stručnu pomoć treba potražiti već nakon prvog epileptičnog napada upravo radi planirane dijagnostike i započinjanje terapijlskog angažmana.

Simptomi epileptičkih napada mogu varirati, uključujući:

1. Konvulzije: Nekontrolisani grčevi i pokreti tela.
2. Gubitak svesti: Osoba može izgubiti svest tokom napada.
3. Abnormalno ponašanje: Ponašanje koje nije uobičajeno za osobu tokom napada.
4. Osećaj straha ili anksioznosti: Osobe s epilepsijom često opisuju osećaj straha tokom i nakon napada.

Dijagnoza epilepsije obično uključuje:

1. Medicinsku anamnezu: Prikupljanje informacija o napadima i drugim simptomima.
2. Elektroencefalografiju (EEG): Testiranje električne aktivnosti mozga.
3. Snimanje magnetnom rezonancom (MRI) ili kompjuterizovanom tomografijom (CT): Pregled mozga radi otkrivanja strukturalnih promena.

Terapija antiepileticima se započinje odmah po uspostavljanju dijagnoze. Predoženi lek se treba uzimati po uputstvu lekara.

Lečenje epilepsije često uključuje:

1. Antiepileptički lekovi: Lekovi koji pomažu u kontrolisanju epileptičkih napada.
2. Ketogena dijeta: Dijeta bogata mastima i niskim ugljenim hidratima koja može pomoći nekim osobama sa epilepsijom.
3. Hirurške procedure: U određenim slučajevima, hirurške intervencije mogu biti opcija.

Terapija je dugotrajna, u početku kontrole se obavljaju često/mesečno/, da bi se nakon uspostavljanja konrole napada, tj , smanjenjenje ili nestajanje epi napada, kontrole mogu obavljati na 3-6.meseci.

1. Redovni lekarski pregledi: Praćenje i prilagođavanje lečenja uz pomoć lekara.
2. Izbegavanje Okidača: Identifikacija i izbegavanje faktora koji mogu izazvati napade.
3. Podrška Zajednice: Povezivanje sa grupama podrške i edukacija porodice i prijatelja.

Pacijenti koji su na antiepileptičnoj terapiji mogiu se baviti sportom, mogu voziti automobil uz pridržavanje navedenih saveta posebno redovne ishrane i kvalitetnog sna. Mogu raditi sve poslove osim onih koji bi ih ugrozili u slučaju apada/ rad za mašinama, kotlovima, na visini i sl.

Bolesnice koje planiraju trudnoću zajedno sa izabranim lekarom se opredeljuju za antiepileptičnu terapiju koja dokazano ne izaziva teratogenost kod ploda i uz češće kontrole i korekciju terapije shodno dobijanju na TT, uspešno iznesu trudnoću.

Zaključak: Epilepsija je stanje koje zahteva pažljivo upravljanje i individualni pristup. Osobe s epilepsijom mogu voditi ispunjen život uz odgovarajuću terapiju i podršku okoline. Rana dijagnoza, pravilno lečenje i edukacija o upravljanju epilepsijom ključni su za poboljšanje kvaliteta života osoba koje pate od ovog neurološkog poremećaja.